玫瑰痤疮是什么原因

百度 ”2004年初，古怒还是名新兵，在西藏军区某部新兵营受训，面对不少战士担心边防巡逻危险、下连不敢参加巡逻的实际，时任副连长马云山在一次谈心时向古怒所在的新兵班承诺：“要是哪位‘光荣’了，我代他尽孝！”“正因为这句承诺，班里的兄弟纷纷主动前往二连。

Web dizajn (енгл. Web design) obuhvata veliki broj razli?itih ve?tina i disciplina koje se koriste u procesu izrade web sajtova. Razli?ite oblasti web dizajna uklju?uju web i grafi?ki dizajn odnosno dizajn korisni?kog interfejsa, autorska prava, standardizovani kod i propratni softver za dizajniranje web sadr?aja, UX dizajn i SEO optimizaciju. ?esto odre?eni broj individualnih web dizajnera rade u timovima pokrivaju?i razli?ite aspekte procesa dizajniranja, iako neki dizajneri mogu sami da odrade ceo proces dizajniranja. Termin web dizajn se obi?no koristi da opi?e proces dizajniranja koji se odnosi na klijentski — front end deo i projektovanje web sajta uklju?uju?i pisanje koda, odnosno kodiranje, koje je jako bitno u web dizajniranju . Od web dizajnera se o?ekuje da zadovolje potrebne uslove izgleda i funkcionalnosti web sajta, njihova uloga podrazumeva i pisanje koda pa je potrebno da budu u toku sa web development standardima.

Istorija web dizajna

Web design books in a store

1988—2001

Iako web dizajn ima prili?no nedavnu istoriju, mo?e biti lako povezan sa drugim oblastima kao ?to je grafi?ki dizajn. Oblast web dizajna tako?e predstavlja trenutno tehnolo?ko stanovi?te. Ono ima veliko u?e??e u svakodnevnom ?ivotu ljudi. Te?ko je zamisliti internet bez animiranih slika, razli?itih stilova tipografije, ?arenih pozadinskih slika i muzike.

Po?etak weba i web dizajna

Nau?nik Evropske organizacije za nuklearna istra?ivanja CERN, Tim Berners-Lee je 1989. godine predlo?io da stvori globalni hypertext projekat, kasnije poznatiji kao World Wide Web.Od 1989—1990, Tim Berners-Lee predlo?io je skup protokola i softvera (prvi web pregleda? — browser nazvan World Wide Web), koji je omogu?io ra?unarima da prikazuju informacije. U periodu od 1991. do 1993. World Wide Web je stvoren. Text-only stranice bilo je mogu?e videti koriste?i jednostavan line-mode pregleda?. Godine 1993. Marc Andreessen i Eric Bina, razvili su Mosaic browser. U to vreme postojalo je vi?e pregleda?a, ali ve?ina njih je bila bazirana na Unix-u. Tada nije bilo integrisanog pristupa elementima grafi?kog dizajna kao sto su slike ili zvuk. Mosaic browser je razbio ovaj kalup.

U oktobru 1994. godine, osnovan je W3C konzorcijum kako bi se postavili standardi i smernice budu?eg razvoja HTML-a, da bi se omogu?io dinami?ki sadr?aj na web-u." W3C je nastavio da postavlja standarde ?to je danas mogu?e videti na primeru Java skripte. Godine 1994. Andresen je pokrenuo Communications Corp. koji je kasnije postao poznat kao Netscape Communications, Netscape 0.9 pregleda?. Netscape je stvorio sopstvene HTML tagove, bez obzira na tradicionalni proces standarda. Na primer, Netscape 1.1. je podrazumevao tagove za menjanje boje pozadine i formatiranje teksta sa tabelama na web stranici. U periodu od 1996. do 1999. po?eo je pregleda?ki rat, kako su se Microsoft i Netscape borili za ultimativnu pregleda?ku dominaciju.

Tokom ovog perioda javljale su se brojne nove tehnologije na ovom polju, a posebno treba naglasiti Java skriptu, Dinami?ki HTML i CSS. U su?tini, konkurentnost pregleda?a vodila je ka mnogim pozitivnim kreacijama i pomogla je da se web dizajn razvija br?im tempom.

Evolucija web dizajna

Microsoft je 1996. godine izbacio svoj prvi konkurentni veb pregleda?, koji je bio upotpunjen sa sopstvenim karakteristikama i tagovima. To je tako?e bio i prvi pregleda? koji je podr?avao style sheet, koji je u to vreme smatran za nejasnu tehniku. HTML element za tabele je prvobitno bio namenjen prikazivanju tabelarnih podataka. Me?utim dizajneri su ubrzo uvideli potencijal kori??enja HTML tabela za pravljenje kompleksnih rasporeda u vi?e kolona, koji ina?e ne bi bio mogu?. U ovom periodu, ?inilo se da su dizajn i dobra estetika imali prednost nad dobrom mark-up strukturom i malo pa?nje je posve?eno semantici i web pristupa?nosti. HTML sajtovi su bili ograni?eni u pogledu dizajnerskih opcija, a posebno sa ranijim verzijama HTML-a. Da bi kreirali kompleksne projekte, mnogi dizajneri morali su da koriste komplikovane tabelarne strukture ili ?ak blank spacer.GIF slike kako bi spre?ili kolaps prazne tabelarne ?elije. CSS je predstavljen u decembru 1996. godine od strane W3C, kako bi podr?ao prezentaciju i izgled. Ovo je omogu?ilo HTML kodu da bude semanti?ki, pre nego semanti?ki i prezentacijski, kao i da pobolj?a pristupa?nost web-u, videv?i web dizajn bez tabela.

Godine 1996. razvijen je Flash(prvobitno poznat kao FutureSplash). U to doba, instrument za razvoj Flash sadr?aja bio je relativno jednostavan u odnosu na sada, koriste?i samo osnovni izgled i alate za crtanje, limitiranog prethodnika ActionScript-a, i vremenski okvir, ali je omogu?io web dizajnerima da idu iznad ta?ke HTML-a, animiranih GIF-ova i Java skripte. Me?utim, kako je Flash zahtevao plug-in, mnogi web programeri izbegavali su da ga koriste iz straha zbog ograni?enja svog tr?i?nog udela i nedostatka kompatibilnosti. Umesto toga, web dizajneri su se vratili GIF animaciji i Java skripti za vid?ete. Ali prednosti Flash-a u?inili su ga dovoljno popularnim me?u specifi?nim ciljnim tr?i?tima kako bi na kraju na?ao put do ve?ine pregleda?a, kao i dovoljno mo?nim da bi se koristio za razvoj ?itavih sajtova. Flash tehnologija ?e vladati sve do pojave prvog Ajfona, kada polako pada u zaborav.

Kraj prvog rata veb pregleda?a

Netscape je 1988. godine objavio Netscape Communicator kod pod licencom otvorenog koda, ?ime je omogu?io hiljadama programera da u?estvuju u pobolj?anju softvera. Me?utim, oni odlu?uju da po?nu od samog po?etka, koji je vodio razvoju otvorenog koda pregleda?a i ubrzo je pro?ireno na kompletnu platformu aplikacije. Projekat Web standarda je bio formiran i promovisan pregleda? uskla?en sa HTML i CSS standardima, stvaranjem Acid 1, Acid 2 i Acid 3 testova. 2000. godina bila je velika godina za Microsoft.

Internet Explorer je pu?ten za Mac; ovo je bilo od izuzetne va?nosti jer je to bio prvi veb pregleda? koji je u potpunosti podr?ao HTML 4.01 i CSS 1 i to je dovelo do pobolj?anja uskla?enosti standarda. To je tako?e bio prvi pregleda? koji je u potpunosti podr?ao PNG format slike. Tokom ovog perioda Netscape je prodat AOL-u i to se videlo kao zvani?ni poraz Netscape-a, odnosno kao pobeda Microsofta u pregleda?kim ratovima.

2001—2012

Od samog po?etka 21. veka, internet je postao deo svakodnevnog ?ivota ljudi. U skladu sa tim, tehnologija weba je nastavila da se razvija. Tako?e su bile zna?ajne i promene u na?inu na koji ljudi koriste i pristupaju web-u, a to je dovelo do promena u pogledu dizajna sajtova.

Moderni veb pregleda?i

Od perioda zavr?etka pregleda?kih ratova, do?lo je do pojave novih pregleda?a koji dolaze na scenu. Mnogi od njih bili su otvorenog koda, sto je zna?ilo da su imali tendenciju br?eg razvoja i podr?avanja novih standarda. Ove nove opcije smatrane su boljim od Microsoft-ovog Internet Explorer-a.

Novi standardi

W3C je objavio nove standarde za HTML(HTML5) i CSS(CSS3), kao i novi JavaScript API’s, svaki kao novi, ali sa pojedina?nim standardima. Me?utim, dok se termin HTML5 koristi samo kako bi ozna?io novu verziju HTML-a i neki od JavaScript API’s, postalo je uobi?ajeno da ga koriste i kako bi ozna?ili ceo paket novih standarda(HTML5, CSS3 i JavaScript).

Alati i tehnologije

Web dizajneri koriste niz razli?itih alata u zavisnosti od toga u koji deo proizvodnog procesa su uklju?eni. Ovi alati se vremenom a?uriraju po najnovijim standardima i softverima, ali principi na kojima oni rade ostaju isti. Web dizajneri koriste vektorsku i rastersku grafiku za kreiranje slika formatiranih za Web ili dizajn prototipa. Tehnologije koje se koriste za kreiranje web-sajtova uklju?uju standardizovane oznake koje mogu biti napisane ru?no ili generisani od strane WYSIWYG softvera za ure?ivanje. Ostali alati koje web-dizajneri mogu da koriste uklju?uju mogu?nost upotrebe validatora i druge alatke za testiranje upotrebljivosti i pristupa?nosti kako bi osigurali da njihovi web-sajtovi ispunjavaju smernice web pristupa?nosti.

Ve?tine i tehnike

Marketing i komunikacijski dizajn

Marketing i komunikacijski dizajn na web sajtu mogu identifikovati ?ta privla?i njihovo ciljno tr?i?te. To mo?e biti starosna grupa ili specifi?na kulturna struktura, tako da dizajner mo?e razumeti trendove svoje publike. Dizajneri tako?e mogu razumeti i vrstu web sajta koji dizajniraju, ?to na primer zna?i da (B2B) Bussines-to-bussines dizajn web sajta mo?e u velikoj meri da se razlikuje od consumer targeted web sajta, kao ?to su zabavni sajtovi ili sajtovi maloprodavaca. Pa?ljivo razmatranje mo?e osigurati da se estetika i celokupan dizajn sajta ne sukobljavaju sa jasno?om i ta?no??u sadr?aja ili lako?om pretra?ivanja interneta, web navigation, posebno na sajtu B2B. Dizajneri tako?e mogu uzeti u obzir ugled vlasnika sajta kako bi bili sigurni da je sajt prikazan na pravi na?in.

Dizajn korisni?kog iskustva i interaktivni dizajn

Razumevanje sadr?aja sajta od strane korisnika ?esto zavisi od toga kako korisnik razume na?in na koji sajt funkcioni?e. Ovo predstavlja deo dizajna korisni?kog iskustva. Korisni?ko iskustvo je povezano sa izgledom sajta, jasnim instrukcijama i ozna?avanjem na sajtu. Koliko dobro korisnici mogu da razumeju na koji na?in mogu da komuniciraju na sajtu, mo?e zavisiti od interaktivnog dizajna sajta. Ukoliko korisnik sagleda korisnost sajta, oni ?e najverovatnije nastaviti da ga koriste. Korisnici koji su kvalifikovani i dobro upu?eni u vezi sa upotrebom sajta mogu na?i interfejs sajta jedinstvenim i korisnim, ali i manje intuitivnim ili manje razumljivim. Me?utim, korisnici sa manje iskustva imaju manje ?anse da uvide prednosti ili koristi manje intuitivnog web interfejsa. Ovo dovodi do pojave trenda ka vi?e univerzalnom korisni?kom iskustvu, kao i lako?i pristupa kako bi se iza?lo u susret ?to ve?em broju korisnika, bez obzira na to koje ve?tine poseduju. Ve?i deo dizajna korisni?kog iskustva i interaktivnog dizajna je uzeto u obzir kod dizajna korisni?kog interfejsa.

Napredne interaktivne funkcije mogu zahtevati dodatke, ako ne napredovanje kodiranja jezi?kih ve?tina. Va?na odluka u dizajnu korisni?kog iskustva podrazumeva proces izbora prilikom dono?enja odluke o tome da li koristiti interaktivnost koja zahteva dodatke ili ne. Ukoliko dodatak ne dolazi unapred instaliran sa svim pregleda?ima, postoji rizik da korisnik ne?e imati know-how, kao ni strpljenje da instalira dodatak samo da bi pristupio sadr?aju. Ukoliko funkcija zahteva napredne jezi?ke ve?tine kodiranja, to mo?e biti preskupo u pogledu vremena ili novca za kodiranje u odnosu na koli?inu unapre?enja funkcija koje ?e se dodati korisni?kom iskustvu. Tako?e postoji i rizik od toga da napredna interaktivnost mo?e biti nekompatibilna sa starijim pregleda?ima ili hardverskim konfiguracijama.

Studija od strane Longo et al. uvodi konstrukciju Human Mental Workload(HMW) u web dizajn, sa ciljem da podr?i dosada?nju praksu interaktivnog dizajna. Eksperiment je sproveden pomo?u originalnih Wikipedia i Google web interfejsa, koriste?i dve neznatno razli?ite verzije. Usvojene su tri subjektivne psiholo?ko- mentalne tehnike za procenu obima posla(NASA-TLX, Workload Profile i Subjective Workload Assessment Technique), sa dobro utvr?enim procenama upotrebljivosti alata (System Usability Scale). T-testovi su izvo?eni kako bi se prostudirao statisti?ki zna?aj originalnih i modifikovanih web stranica, u smislu obima poslova koji zahtevaju posebne zadatke. Preliminarni rezultati pokazali su da, u idealnom slu?aju, pove?anje upotrebljivosti odgovara opadanju proizvodnog optere?enja, potvr?uju?i negativan uticaj strukturnih promena na interfejsu. U drugom slu?aju, promene su zna?ajne u smislu upotrebljivosti, ali ne u smislu stvaranja optere?enja, ?ime se podi?e va?nost istra?iva?kih pitanja i isti?e se va?nost HMW-a u interaktivnom dizajnu.

Jo? jednim istra?ivanjem koje je sproveo Longo et al.(2012) uveden je koncept Mental Workload kao pomo?no sredstvo za pobolj?anje merenja upotrebljivosti. Korisni?ka studija je bila dizajnirana i izvr?ena u kontekstu ljudske-web interakcije. Cilj je bio ispitati vezu izme?u percepcije upotrebljivosti tri popularna web sajta, kao i Mental Worload koji name?e skup tipi?nih zadataka izvr?enih nad njima. Rezultati dobijeni skalom sistema upotrebljivosti su zatim bili upore?eni sa Mental Workload rezultatima dobijenih od strane NASA-TLX i Workload Profile procene. Rezultati pokazuju da su percepcija upotrebljivosti i Mental Workload dve koncepcije koje se ne poklapaju i ne postoji jasan dokaz njihove interakcije. Oni mere dva razli?ita aspekta ljudskog sistema interakcije, zbog ?ega oni mogu zajedni?kim snagama opisati korisni?ko iskustvo.

Izgled stranice

Deo dizajna korisni?kog interfejsa uti?e na kvalitet izgleda stranice. Na primer, dizajner mo?e prilikom dizajniranja razmotriti da li izgled stranice sajta treba da ostane dosledan ostalim stranicama na tom sajtu. ?irina piksela mo?e biti od velikog zna?aja prilikom uskla?ivanja objekata u dizajnu stranice. Najpopularnije fiksne ?irine web stranice generalno imaju istovetan skup ?irina koje odgovaraju trenutnom najpopularnijem pregleda?kom prozoru(browser window), va?e?oj najpopularnijoj rezoluciji ekrana, kao i trenutnoj najpopularnijoj veli?ini monitora. Ve?ina stranica je centralno postavljena radi estetike na ve?im ekranima.

Fluid layouts je dobio na popularnosti oko 2000. godine kao alternativa HTML-table-based layouts i grid-based design zasnovanih na principu dizajna izgleda stranice i na tehnici kodiranja, ali su bili veoma spori da bi bili prihva?eni. To je bila posledica razmatranja screen reading ure?aja i razli?itih veli?ina prozora nad kojima dizajneri nisu imali kontrolu. Shodno tome, dizajn moze biti podeljen na jedinice (sidebars, content blocks, embedded advertising areas, navigation areas) koje se ?alju pregleda?u koji ?e ih postaviti na display monitora, najbolje ?to mo?e. Kako pregleda? prepoznaje detalje na ekranu korisnika (window size, font size relative to window etc.), pregleda? mo?e na?initi specifi?na pode?avanja za korisnika kako bi postigao ta?nost rasporeda, ali nema mogu?nosti fiksnih ?irina kada je raspored u pitanju. Iako takav prikaz ?esto mo?e promeniti relativni polo?aj glavnih sadr?aja jedinica, sidebars mogu biti raspore?eni ispod teksta, pre nego sa strane. Ovo je fleksibilniji display od hard-coded grid-based layout koji se ne uklapaju u prozor ure?aja. Konkretno, relativni polo?aj blokova sadr?aja mo?e biti promenjen ostavljaju?i sadr?aj unutar blokova nepromenjenim. Ovo tako?e smanjuje potrebu korisnika da horizontalno scroll-uje stranicu.

Prilagodljiv web dizajn je noviji pristup, baziran na CSS3, ima ve?u kompatibilnost na razli?itim ure?ajima. @media rule.

Tipografija

Web dizajneri se mogu odlu?iti na to da ograni?e raznovrsnost slogovnih fontova(typeface) na samo nekoliko njih koji imaju sli?an stil, umesto da koriste ?irok spektar fontova. Ve?ina pregleda?a prepoznaje specifi?an broj sigurnih fontova, koje web dizajneri prete?no koriste kako bi se izbegle komplikacije.

Preuzimanje fontova je kasnije uklju?eno u CSS3 modul fontova i od tada je implementiran u Safari 3.1, Opera 10 i Mozilla Firefox 3.5. Ovo je naknadno pove?alo interesovanje za web tipografiju.

Grafika pokreta

Izgled strana i korisni?ki interfejs tako?e mogu biti pod uticajem upotrebe grafike pokreta. Odluka o tome da li koristiti ili ne koristiti grafiku pokreta mo?e zavisiti od ciljnog tr?i?ta tog odre?enog web sajta. Grafika pokreta mo?e biti bolje prihva?ena za sajtove koji su zabavno orijentisani. Me?utim, ciljna publika sajta sa formalnijim i ozbiljnijim interesima(kao ?to su biznis, lokalna zajednica ili vlada) mogu smatrati animacije nepotrebnim i ?ak zbunjuju?im. Ali to ne zna?i da ozbiljniji sadr?aj ne treba biti pobolj?an animiranim ili video prezentacijama koji su od zna?aja za sadr?aj. U svakom slu?aju, dizajn grafike pokreta mo?e napraviti razliku izme?u efikasnog sadr?aja i sadr?aja koji odvla?i pa?nju.

Kvalitet koda

Web dizajneri mogu uzeti u obzir da bi bila dobra praksa da se uklope u standarde. Ovo se obi?no vr?i putem preciznog opisa ?ta odre?eni element radi. Neuspeh uklapanja u standarde mo?da ne?e u?initi web sajt neupotrebljivim ili sklonom gre?kama, ali se standardi mogu odnositi na pravilan to jest odgovaraju?i izgled stranica u pogledu ?itljivosti, kao i sigurnost da su kodirani elementi zatvoreni na odgovaraju?i na?in. Ovo uklju?uje gre?ke u kodu, organizovaniji raspored za kod, kao i sigurnost da se li?ne karte identifikuju na pravi na?in. Slabo kodirane stranice se ponekad kolokvijalno nazivaju tag soup. Provera putem Validating via W3C mo?e se vr?iti jedino kada je u?injena ispravna deklaracija DOCTYPE-a, koji se koristi kako bi se izbegle gre?ke u kodu. Sistem identifikuje gre?ke, kao i oblasti koje ne odgovaraju standardima za web dizajn. Ovu informaciju zatim mo?e korigovati korisnik.

Dizajn naslovne strane

Stru?njaci Jakob Nielsen i Kyle Soucy ?esto isti?u va?nost dizajna naslovne strane za uspeh web sajta i tvrde da je to najva?nija stranica na web sajtu. Me?utim, stru?njaci su 2000-ih godina po?eli da uvi?aju da sve ve?i broj web saobra?aja po?inje da zaobilazi naslovnu stranicu, idu?i direktno na unutra?nje stranice putem pregleda?a. To je navelo mnoge stru?njake na raspravu o tome da li je naslovna strana manje va?na nego ?to ve?ina ljudi smatra. Jared Spool je 2007. godine utvrdio da je naslovna strana zapravo najmanje va?na stranica na web sajtu.

Tokom 2012. i 2013. godine carousels (tako?e poznat kao 'sliders' i 'rotating banners') su postali izuzetno popularan element dizajna na po?etnim stranicama, koji se ?esto koristi za predstavljanje istaknutog ili nedavnog sadr?aja na ograni?enom prostoru. Mnogi stru?njaci smatraju da su carousels neefikasni element dizajna i da naru?avaju optimizaciju pregleda?a web sajta i upotrebljivost.

Zanimanja

Postoje dva osnovna zanimanja uklju?ena u kreiranje web sajta: Web dizajner i Web programer, koji ?esto blisko sara?uju na sajtu. Web dizajner je odgovoran za vizuelni aspekt, koji uklju?uje izgled, boje i tipografiju na web stranici. Web dizajneri tako?e imaju znanje iz markup jezika kao sto su HTML i CSS, iako se znanje njihovog jezika razlikuje od jednog do drugog web dizajnera. Posebno u manjim organizacijama jedna osoba mora da ima sve neophodne ve?tine iz dizajniranja i programiranja web stranice, dok ve?e organizacije mogu imati web dizajnera zadu?enog samo za vizuelni aspekt.

Pored ve? navedenih, poslovi koji mogu da se uklju?e u proces stvaranja web sajta su slede?i:

• Grafi?ki dizajneri zadu?eni za pravljenje vizuelnih efekata za sajt, poput logo-a, layouts-a i buttons-a.
• Stru?njaci za internet marketing koji poma?u u odr?avanju web sajta kroz strate?ka re?enja u pogledu targetiranja gledalaca na sajtu, koriste?i marketing i promotivne tehnike na internetu.
• SEO timovi koji istra?uju i preporu?uju odgovaraju?e re?i koje ?e biti uklju?ene u odre?eni web sajt i ?ine sajt dostupnijim za nala?enje na brojnim pretra?iva?ima.
• Internet copywriter koji kreira pisani sadr?aj na stranici kako bi privukao ciljne korisnike na sajt.
• Dizajner korisni?kog iskustva(UX) obuhvata aspekte korisni?ki fokusiranog dizajna razmatranja koji uklju?uje informacionu arhitekturu, dizajn sredi?ta korisnika, korisni?ko testiranje, interaktivni dizajn i povremeno vizuelni dizajn.

Vidi jo?

• Internet
• boje
• Kompozicija
• Dizajn
• Crtanje
• Programiranje
• Kodiranje
• CSS
• HTML
• Grafika
• SEO
• Sajt
• Internet marketing
• World Wide Web

Literatura

• Nielsen, Jakob; Tahir, Marie (октобар 2001). Homepage Usability: 50 Websites Deconstructed. New Riders Publishing. ISBN 978-0-7357-1102-0. 

Spolja?nje veze

• W3C consortium for web standards
• ?ta je web design, istorijat, elementi i razdoblja